Светско првенство у атлетици у дворани
После одржавања 1. Светског првенства у атлетици 1983. ИААФ (Међународна асоцијација атлетских федерација) је одлучила да организује и Светско првенство у атлетици у дворани. Прво је организовано у Паризу 1985. под називом Светске атлетске игре у дворани (Jeux mondiaux indoor). Термин Светско првенство у атлетици у дворани користи од 1987. а самим тим и нумерација првенства се рачуна од такмичења које се одржало 1987. у Индијаполису. Од 1987. до 2003. одржавана су сваке две године, а онда одмах 2004. и опет сваке две године, да би се одржавала наизменично са Светским првенствима на отвореном.
Досадашња првенства[уреди | уреди извор]
Дисциплине[уреди | уреди извор]
Број дисциплина је варирао од 24 до 28, да би се од Светског првенства у Москви 2006. усталио на 26 (13 мушких и 13. женских).
Од првог првенства 1987. до данас на прогма је увек било 11 мушких и 9 женских дисциплина (жене нису имале скок мотком и троскок).
- Штафета 4 × 400 метара у обе конкуренције је на програму од 1991.
- Троскок за жене је уведен као демострациона дисциплина, а да би од 1993. ушао у главни програм.
- Скок мотком за жене уведен је 1993. док је на првенствима на отвореном уведен 1999.
- Дисциплине ходања на 5.00 у мушкој и 3.000 у женској конкуренцији које у биле на програму од првог првенства, скинуте су са програма 1995.
- Седмобој за мушкарце и петобој за жене на програму су од 1995.
- Трка на 200 м, које је била на програму од првих игара укинута је 2006. јер се закључило да је такмичење у њој неравноправно, пошто је победник често био предвидљив по броју стазе у којој је трчао, јер су такмичари унутрашњих стаза били без шансе за победу због оштријих кривина у трим стазама..
Рекорди светских првенстава у атлетици у дворани[уреди | уреди извор]
Атлетичари са највише медаља[уреди | уреди извор]
7 златних медаља[уреди | уреди извор]
Марија Мутола из Мозамбика је атлетичарка која је освојила највише медаља у светским првенствима у дворани. Победила је седам пута у трци на 800 метара у приоду од 1993. до 2006, а освојила је и сребрну медаљу у 1999. и бронзану 2008, чиме је освојила укупно 9 медаља. Рускиња Наталија Назарова такође је освојила 7 златних медаља и једну сребрну од 1999. до 2008. у тркама на 400 метара, и штафети 4 × 400 метара, укупно 8 медаља.
5 златних медаља[уреди | уреди извор]
Двоје спортиста су освојили пет светских титула у дворани:Кубанац Иван Педросо у скоку удаљ од 1993. до 2001, као и Бугарка Стефка Костадинова у скоку увис од 1985. до 1997.
4 златне медаље[уреди | уреди извор]
- Хаиле Гебрселасије, Етиопија : 3 титуле у трци на 3.000 метара и једну на 1.500 метара
- Сергеј Бупка : 4 титуле у скоку мотком између 1985. и 1997. наступајући за СССР, а касније за Украјину.
- Хавијер Сотомајор Куба : 4 титуле у скоку увис од 1989. до 1999
- Стефан Холм, Шведска : 4 тикуле у скоку удаљу од 2001. до 2008.
Биланс медаља[уреди | уреди извор]
Стање после Светског првенства 2016.
Земља | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() | |
---|---|---|---|---|---|
1. | ![]() |
114 | 69 | 71 | 254 |
2. | ![]() |
52 | 48 | 45 | 145 |
3. | ![]() |
23 | 9 | 13 | 45 |
4. | ![]() |
19 | 17 | 17 | 53 |
5. | ![]() |
18 | 33 | 27 | 78 |
6. | ![]() |
17 | 21 | 11 | 49 |
7. | ![]() |
16 | 23 | 22 | 61 |
8. | ![]() |
16 | 16 | 16 | 48 |
9. | ![]() |
13 | 12 | 19 | 44 |
10. | ![]() |
12 | 7 | 5 | 24 |
11. | ![]() |
11 | 8 | 8 | 27 |
12. | ![]() |
10 | 14 | 14 | 28 |
13. | ![]() |
9 | 14 | 11 | 34 |
14. | ![]() |
9 | 10 | 9 | 28 |
15. | ![]() |
9 | 5 | 7 | 21 |
16. | ![]() |
8 | 3 | 15 | 26 |
17. | ![]() |
7 | 9 | 5 | 21 |
18. | ![]() |
7 | 8 | 10 | 25 |
19. | ![]() |
7 | 6 | 7 | 20 |
20. | ![]() |
7 | 1 | 1 | 9 |
21. | ![]() |
6 | 2 | 3 | 11 |
22. | ![]() |
6 | 2 | 2 | 10 |
23. | ![]() |
5 | 7 | 11 | 23 |
24. | ![]() |
5 | 3 | 4 | 12 |
25. | ![]() |
4 | 4 | 6 | 14 |
26. | ![]() |
4 | 4 | 4 | 12 |
27. | ![]() |
4 | 1 | 4 | 9 |
28. | ![]() |
3 | 12 | 8 | 23 |
29. | ![]() |
3 | 9 | 16 | 28 |
30. | ![]() |
3 | 7 | 10 | 20 |
31 | ![]() |
3 | 6 | 7 | 16 |
32. | ![]() |
3 | 5 | 1 | 9 |
33. | ![]() |
3 | 3 | 2 | 7 |
34. | ![]() |
2 | 20 | 13 | 35 |
35. | ![]() |
2 | 6 | 3 | 11 |
36. | ![]() |
2 | 4 | 2 | 8 |
37. | ![]() |
2 | 1 | 3 | 6 |
![]() |
2 | 1 | 3 | 6 | |
39. | ![]() |
2 | 1 | 1 | 4 |
40. | ![]() |
2 | 0 | 0 | 2 |
![]() |
2 | 0 | 0 | 2 | |
42. | ![]() |
1 | 4 | 3 | 8 |
43. | ![]() |
1 | 3 | 1 | 5 |
44. | ![]() |
1 | 2 | 3 | 6 |
45. | ![]() |
1 | 2 | 2 | 5 |
46. | ![]() |
1 | 2 | 0 | 3 |
47. | ![]() |
1 | 1 | 3 | 5 |
48. | ![]() |
1 | 1 | 1 | 3 |
49. | ![]() |
1 | 1 | 0 | 2 |
![]() |
1 | 1 | 0 | 2 | |
51. | ![]() |
1 | 0 | 2 | 3 |
52. | ![]() |
1 | 0 | 1 | 2 |
53. | ![]() |
1 | 0 | 0 | 1 |
![]() |
1 | 0 | 0 | 1 | |
![]() |
1 | 0 | 0 | 1 | |
55. | ![]() |
0 | 3 | 0 | 3 |
56. | ![]() |
0 | 2 | 4 | 6 |
57. | ![]() |
0 | 2 | 2 | 4 |
58. | ![]() |
0 | 2 | 1 | 3 |
59. | ![]() |
0 | 2 | 0 | 2 |
![]() |
0 | 2 | 0 | 2 | |
![]() |
0 | 2 | 0 | 2 | |
![]() |
0 | 2 | 0 | 2 | |
63. | ![]() |
0 | 1 | 1 | 2 |
![]() |
0 | 1 | 1 | 2 | |
![]() |
0 | 1 | 1 | 2 | |
![]() |
0 | 1 | 1 | 2 | |
67. | {![]() |
0 | 1 | 0 | 1 |
![]() |
0 | 1 | 0 | 1 | |
![]() |
0 | 1 | 0 | 1 | |
![]() |
0 | 1 | 0 | 1 | |
71. | ![]() |
0 | 0 | 3 | 3 |
72. | ![]() |
0 | 0 | 2 | 2 |
![]() |
0 | 0 | 2 | 2 | |
![]() |
0 | 0 | 2 | 2 | |
75. | ![]() |
0 | 0 | 1 | 1 |
![]() |
0 | 0 | 1 | 1 | |
![]() |
0 | 0 | 1 | 1 | |
![]() |
0 | 0 | 1 | 1 | |
![]() |
0 | 0 | 1 | 1 | |
![]() |
0 | 0 | 1 | 1 | |
![]() |
0 | 0 | 1 | 1 | |
![]() |
0 | 0 | 1 | 1 | |
Укупно (82) | 445 | 452 | 456 | 1.353 |