(Translated by https://www.hiragana.jp/)
Тјенцин — Википедија Пређи на садржај

Тјенцин

Уреди везе
Координате: 39° 08′ 00″ С; 117° 11′ 00″ И / 39.133333° С; 117.183333° И / 39.133333; 117.183333
С Википедије, слободне енциклопедије
Тјенђин
кин: 天津てんしん, Tiānjīn
Колаж градских знаменитости Тјенђина
Административни подаци
Држава Кина
Становништво
Становништво‍
 — 2018.12.491.300
 — густина1.047,93 ст./km2
Агломерација (2009.)15.621.200
Географске карактеристике
Координате39° 08′ 00″ С; 117° 11′ 00″ И / 39.133333° С; 117.183333° И / 39.133333; 117.183333
Површина11.920 km2
Тјенђин на карти Кине
Тјенђин
Тјенђин
Тјенђин на карти Кине
Поштански број300000 - 301900
Позивни број22
Регистарска ознака津つA, B, C, D, F, G, H, J, K, L, M, N, Q, R
Веб-сајт
www.tj.gov.cn

Тјенђин[1] (кин: 天津てんしん, Tiānjīn - „царев газ“) је трећи највећи град у Народној Републици Кини после Шангаја и Пекинга. Према процени из 2009. у граду је живело 3.666.320 становника.[2], а у ширем подручју око 11.760.000 (подаци из 2008. године). Налази се на северу Кине, 120 km југоисточно од Пекинга и 50 km од Бохајског мора. Кроз град протиче река Хај. Водећа је лука у северној Кини и други по величини индустријски град у земљи.[3] Битни су и универзитети, Тјенђин и Нанкај.

У погледу градског становништва, Тјенцин је седми по величини град у Кини. По броју становника у административној области, Тјенцин заузима пето место у континенталној Кини.[4] Ограђени град Тјенцин је изграђен 1404. Као уговорна лука од 1860. године, Тјенцин је био главна морска лука и капија за Пекинг. Током Боксерске побуне, град је био седиште Тјенцинске привремене владе. Под династијом Ћинг и Републиком Кином, Тјенцин је постао један од највећих градова у региону.[5] У то време под концесијама су изграђене бројне зграде и виле у европском стилу, од којих су многе данас добро очуване. Након оснивања Народне Републике Кине, Тјенцин је доживео депресију због политике централне владе и земљотреса у Тангшану 1976. године, али се опоравио од 1990-их.[6] Тјенцин је класификован као највећи тип лучког града, мегаград великих лука, због своје велике урбане популације и обима лучког саобраћаја.[7]

Географија

[уреди | уреди извор]
Мапа слива реке Хај
Сателитски снимак Тјенђина из 2011.

Тјенђин је лоциран дуж западне обале Бохајског залива, наспрам провинција Шандунг и Љаонинг преко воде, граничи се са Пекингом 120 km (75 mi) на северозападу, и изузев истока, окружен је са свих страна Хебејом. Са латитудом у опсегу од 38° 34' до 40° 15' N, и лонгитудом у опсегу од 116° 43' до 118° 04' E, укупна површина је 11.860,63 km². Град има 153 km дугу обалу и 1.137,48 km дугу копнену границу.[8] Он лежи на северном крају Великог кинеског канала, који га повезује Жутом реком и Јангцекјангом. Општина је углавном равна и мочварна у близини обале, а брдовита на крајњем северу, где Јан планине улазе у северни Тјенђин. Највиша тачка општине је Ђудинг врх (九きゅう顶山) у округу Ђи на северној граници са Хебејом, на надморској висини од 1.078,5 m (3.538 ft).

Река Јај се формира унутар општине Тјенђин на ушћу реке Ција (子こ牙きば河かわ), реке Дађинг (大だい清河きよかわ), реке Јунгдинг, Северног великог канала, и Јужног великог канала, а ушће у Тихи океан је исто тако унутар општине, у Тангу дистрикту. Главни резервоари су Бејдаганг резервоар на екстремном југу (у Даганг области) и Јућао резервоар на екстремном северу у Ђи округу.

Клима

[уреди | уреди извор]

Тјенђину климу под утицајем монсуна са четири сезоне, која је типична за источну Азију (Кепенова класификација клима BSk на граници са Dwa), са хладним, ветровитим, веома сувим зимама што одражава утицај огромног Сибирског антициклона, и топлим, влажним летима, услед монсуна. Пролеће у граду је суво и ветровито. Повремено се јављају пешчане олује које дувају са Гоби пустиње, које могу да трају по неколико дана. Месечна просечна 24-часовна температуре је у опсегу од −34 °C (−29,2 °F) у јануару до 26,8 °C (80,2 °F) у јулу, са годишњим просеком од 12,90 °C (55,2 °F). Са месечни просеком могуће сунчаности у опсегу од 48% у јулу до 61% у октобру, град прима 2.522 сати јаке сунчане светлости годишње. Међутим услед ниска годишња укупна количина падавина од 511 mm (20,1 in), скоро три четвртине чега се јавља у јулу и августу, град леђи у полусувој зони, при чему су делови општине влажно континентални (Копен BSk/Dwa).[9]

Екстреми температура су у опсегу од −229 °C (−380 °F) до 40,5 °C (105 °F).[10]

Клима Тјенђинa (Донгли дистрикт) (1991–2020 нормале)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 14,3
(57,7) 		20,8
(69,4) 		30,5
(86,9) 		33,1
(91,6) 		40,5
(104,9) 		40,6
(105,1) 		40,5
(104,9) 		37,4
(99,3) 		34,9
(94,8) 		30,8
(87,4) 		23,1
(73,6) 		14,4
(57,9) 		40,6
(105,1)
Максимум, °C (°F) 2,1
(35,8) 		5,8
(42,4) 		12,8
(55) 		20,8
(69,4) 		26,8
(80,2) 		30,2
(86,4) 		31,6
(88,9) 		30,7
(87,3) 		26,9
(80,4) 		19,8
(67,6) 		10,7
(51,3) 		3,7
(38,7) 		18,49
(65,28)
Просек, °C (°F) −2,8
(27) 		0,4
(32,7) 		7,0
(44,6) 		14,8
(58,6) 		21,0
(69,8) 		25,0
(77) 		27,2
(81) 		26,3
(79,3) 		21,7
(71,1) 		14,3
(57,7) 		5,7
(42,3) 		−0,9
(30,4) 		13,31
(55,96)
Минимум, °C (°F) −6,5
(20,3) 		−3,7
(25,3) 		2,4
(36,3) 		9,6
(49,3) 		15,8
(60,4) 		20,6
(69,1) 		23,6
(74,5) 		22,7
(72,9) 		17,4
(63,3) 		9,9
(49,8) 		1,8
(35,2) 		−4,3
(24,3) 		9,11
(48,39)
Апсолутни минимум, °C (°F) −18,1
(−0,6) 		−22,9
(−9,2) 		−17,7
(0,1) 		−2,8
(27) 		4,5
(40,1) 		10,1
(50,2) 		16,2
(61,2) 		13,7
(56,7) 		6,2
(43,2) 		−2,2
(28) 		−11,7
(10,9) 		−16,2
(2,8) 		−22,9
(−9,2)
Количина падавина, mm (in) 2,6
(0,102) 		6,0
(0,236) 		6,1
(0,24) 		22,8
(0,898) 		37,7
(1,484) 		78,0
(3,071) 		141,2
(5,559) 		122,3
(4,815) 		54,8
(2,157) 		32,8
(1,291) 		13,5
(0,531) 		3,1
(0,122) 		520,9
(20,506)
Дани са падавинама (≥ 0.1 mm) 1,3 2,3 2,5 4,5 6,2 9,0 11,1 9,8 6,4 4,8 3,0 2,0 62,9
Релативна влажност, % 54 54 49 48 53 64 73 75 67 62 60 56 59,6
Сунчани сати — месечни просек 167,6 175,9 227,7 243,8 267,8 233,9 202,2 203,3 212,3 199,8 165,2 160,9 2.460,4
Сунчано време — месечни проценти 55 58 61 61 60 53 45 49 58 59 55 55 55,8
Извор: China Meteorological Administration[11][12][13]

Историја

[уреди | уреди извор]

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према процени, у граду је 2009. живело 3.666.320 становника.

Кретање броја становника
1990. 2000. 2009.
3.693.938[2] 3.771.900[2] 3.666.320[2]

Привреда

[уреди | уреди извор]

Саобраћај

[уреди | уреди извор]

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Правопис српскога језика (2010), стр. 202, т.228. Ради се о изузетку од правила (по којима би било Тјенђин), тј. устаљеној транскрипцији коју не треба мењати.
  2. ^ а б в г „China: largest cities and towns and statistics of their population”. www.world-gazetteer.com. 17. 12. 2012. Архивирано из оригинала 27. 12. 2012. г. 
  3. ^ Енциклопедија Британика, српско издање из 2005. године
  4. ^ 最新さいしん中国ちゅうごく城市じょうし人口じんこう数量すうりょう排はい名めい（根ね据すえ2010年ねん第だい六ろく次じ人口じんこう普ひろし查）. elivecity.cn. 2012. Архивирано из оригинала 3. 3. 2015. г. Приступљено 28. 5. 2014. 
  5. ^ . Tianjin People's Government. 2023-10-08 https://uclg-aspac.org/member/tianjin-municipal-peoples-government/. Приступљено 2023-10-08.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  6. ^ 河北かわきた人才じんさい被ひ空そら吸 本地ほんじ发展缓慢世界せかい罕见. Sohu. 26. 2. 2006. Архивирано из оригинала 8. 8. 2014. г. Приступљено 20. 8. 2010. 
  7. ^ Roberts, Toby; Williams, Ian; Preston, John (2021). „The Southampton system: A new universal standard approach for port-city classification”. Maritime Policy & Management. 48 (4): 530—542. S2CID 225502755. doi:10.1080/03088839.2020.1802785 Слободан приступ. 
  8. ^ 天津てんしん地理ちり位置いち、行政ぎょうせい区く划、人口じんこう民族みんぞく概がい况 (на језику: кинески). Chinagate. 30. 11. 2007. Приступљено 17. 7. 2012. 
  9. ^ Peel, M. C. and Finlayson, B. L. and McMahon, T. A. (2007). "Updated world map of the Köppen-Geiger climate classification". Hydrol. Earth Syst. Sci. 11: 1633–1644.
  10. ^ „Extreme Temperatures Around the World”. Приступљено 28. 8. 2010. 
  11. ^ CMA台だい站气候こう标准值(1991-2020) (на језику: кинески). China Meteorological Administration. Приступљено 2023-04-11. 
  12. ^ 中国ちゅうごく气象局きょく 国家こっか气象信しん息いき中心ちゅうしん (на језику: кинески). China Meteorological Administration. јун 2011. Архивирано из оригинала 10. 7. 2014. г. Приступљено 20. 11. 2010. 
  13. ^ „Index” 中国ちゅうごく气象数すう据すえ网 – WeatherBk Data. China Meteorological Administration. Архивирано из оригинала 5. 9. 2018. г. Приступљено 9. 11. 2018. 
  14. ^ Corfield, Justin (2013). „Sister Cities”. Historical Dictionary of Pyongyang. London: Anthem Press. стр. 196. ISBN 978-0-85728-234-7. 
  15. ^ „International Exchange”. List of Affiliation Partners within Prefectures (на језику: енглески). Council of Local Authorities for International Relations (CLAIR). Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 21. 11. 2015. 
  16. ^ „Twinnings”. www.larnaka.org.cy (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 08. 04. 2017. г. Приступљено 7. 4. 2017. 
  17. ^ „jonkoping.se”. Архивирано из оригинала 22. 8. 2016. г. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Miscellaneous series, Issues 7-11. United States Department of Commerce, Bureau of Foreign and Domestic Commerce, 1912.
  • Walravens, Hartmut. "German Influence on the Press in China." - In: Newspapers in International Librarianship: Papers Presented by the Newspaper Section at IFLA General Conferences. Walter de Gruyter, January 1, 2003. ISBN 9783110962796.
  • Also available at() the website of the Queens Library - This version does not include the footnotes visible in the Walter de Gruyter version
  • Also available in Walravens, Hartmut and Edmund King. Newspapers in international librarianship: papers presented by the newspapers section at IFLA General Conferences. K.G. Saur, 2003. ISBN 9783598218378.
  • Mathieu Gotteland, Les forces de l'ordre japonaises à Tientsin, 1914-1940 : Un point de vue français, Éditions universitaires européennes, 2015.
  • O. D. Rasmussen (1925). Tientsin: An Illustrated Outline History. University of Michigan: Tientsin Press. OCLC 2594229. 
  • Donati, Sabina (јун 2016). „Italy's Informal Imperialism in Tianjin During the Liberal Epoch, 1902–1922”. The Historical Journal. 59 (2): 447—468. doi:10.1017/S0018246X15000461. Архивирано из оригинала 31. 03. 2016. г. Приступљено 10. 04. 2019. 
  • Maurizio Marinelli, Giovanni Andornino, Italy's Encounter with Modern China: Imperial dreams, strategic ambitions, New York: Palgrave Macmillan, 2014.
  • Maurizio Marinelli, "The Triumph of the Uncanny: Italians and Italian Architecture in Tianjin", In Cultural Studies Review, Vol. 19, 2, 2013, 70-98.
  • Maurizio Marinelli, "The Genesis of the Italian Concession in Tianjin: A Combination of Wishful Thinking and Realpolitik". Journal of Modern Italian Studies, 15 (4), 2010: 536-556.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Тјенцин на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тјенцин&oldid=27951644”