Шамисен
![](https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9c/Tokyo_Geisha_with_Shamisen_c1870s%2C.jpg/220px-Tokyo_Geisha_with_Shamisen_c1870s%2C.jpg)
Шамисен или Самисен (
Шамисен спада у јапанске окидачке инструменте. Његов облик доста подсећа на гитару или бенџо, користећи врат - сао (
Подела
[уреди | уреди извор]Облик и величина шамисена варирају у зависности од жанра за који је намењен. Тип трзалице - бачи, ће такође зависити од од жанра, уколико се користи при свирању. Примери шамисен жанрова су: џиута, минјо и цугару. Шамисени су класификовани по величини и жанру делећи се на:
- Хосозао - (
細 棹 ) - у буквалном превудз уски врат, најчешће се користи за потребе кабуки позоришта током извођења нагаута (長唄 ) - дуге песме. - Чузао - (
中 棹 ) - у буквалном превудз средњи врат, за класу већи од хосозао и са мало дебљим вратом. Најчешће се коритио за певање џиута (地歌 ,地唄 , ぢうた) - локалних песама из области Камигата, тадашњег Едо периода. Међутим, чузао се могао користити и у склопу других жанрова. - Футозао - (
太棹 ) - у буквалном превудз дебели врат, се користио у снажној музици Гидајубуши, музике бунраку позоришта (Џорури Минјо и Цугару-џамисен). Футозао шамисен, цугару-џамисен музике је поприлично нова изум, и знатно је дужи и дебљи од шамисена за примену током нагаута и џиута.
Трзалице - бачи се такође разликују по величини и облику у зависности од жанра. Могу бити направљени од дрвета, пластике и слоноваче. Џиута трзалице могу бити направљене у потпуности од пластике или слоноваче, полу направљене од пластике и полу од корњачиног оклопа - беко или полу направљене од слоноваче и полу од корњачиног оклопа. Џиута трзалице је најлакше распознати јер су најдуже, најшире и имају обично корњачин оклоп на дршци. Жичани праг - кома, се обично прави од слоноваче, костију бивола - шари и корњачиног оклопа.
У кота (
Постоје три начина штимовања шамисена у зависности од жанра. Номенклатура чворова у октави такође варира у зависности од жанра. Постоје три најраспрострањенија начина штимовања а то су:
- Хончоши (
本 調子 ) - базично штимовање, где се прва и последња жица штимују за октаву разлике, док се средња жица штимује да буде једнака четвртој, у односу на прву. Пример Д, Г, Д. - Ни агари (
二上 がり) - подигнута друга, где се висина тона друге жице подигне (у односу на хончоши), повећавајући интервал између прве и друге жице на пету (обрнуто, смањујући интервал између друге и треће жице на четврту). Пример Д, А, Д. - Сан сагари (
三下 がり) - спуштене три или спуштена трећа, где се штимање шамисена врши на основу хончоши, даље спуштајући трећу жицу (жицу највишег тона) за целу стопу, тако да је инструмент наштиман на четвртине. Пример Д, Г, Ц.
Литература
[уреди | уреди извор]- [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (4. фебруар 2008) - Picture & details of the shamisen's body
- [2] - S.K.I.N. debut concert live report at JAME