Tripeptid
zeleno obeleženim amino krajem (L-Valin) i
plavo obeleženim karboksilnim krajem (L-Alanin)
Tripeptid je peptid koji se sastoji od tri aminokiseline spojene peptidnim vezama. Pravu prirodu i funkciju proteina određuje prisustvo i stvaranje aminokiselina.[1][2][3][4][5]
Jednostavni primeri su tripeptidne kombinacije tri molekula glicina ili dva glicina i jednog alanina. Troglicin može imati samo jednu strukturu glicin-glicin-glicin. Drugi tripeptidi mogu imati različite varijante: glicin-alanin-glicin, glicin-glicin-alanin, glicin-alanin-glicin, svaki od kojih je poseban molekul.[6][6]
- Eisenin (pGlu-Gln-Ala-OH) je peptid sa imunološkom aktivnošću. Izolovan je iz japanske morske alge Eisenia bicyclis; češće je poznat kao Aram
- GHK-Cu (glicil-L-histidil- -lizin) služi za vezanje peptida ljudskog bakra pri zarastanju rana i remodelovanju kože. Nalazi primenu u kozmetici, za maskiranje znakova starenja, a obično se naziva bakarnim peptidom
- Glutation (
γ -L-glutamil-L-cisteinilglicin) je važan antioksidans u životinjskim ćelijama. - Izoleucin-prolin-prolin (Laktotripeptid) se nalazi u mlečnim proizvodima, a deluje kao ACE inhibitor.
- Leupeptin (N-acetil-L-leucil-L-leucil-L-argininal) je inhibitor proteaze koji takođe deluje kao inhibitor kalpaina.
- Melanostatin (prolil-leucil-glicinamid) je peptidni hormon koji se proizvodi u hipotalamusu da inhibira oslobađanje melanocit-stimulirajućeg hormona (MSH)
- Oftalminska kiselina (L-
γ -glutaml-L-α -aminobutiril-glicin) je analog glutationa, izolovan iz kristalnih sočiva - Noroftalminska kiselina (y-glutamil-alanil-glicin) je analog glutationa (L-cistein zamenjen L-alaninom) izolovan je iz kristalnih leća.
- Tireotropin oslobađajući hormon (TRH, tiroliberin ili protirelin) (L-piroglutamil-L-histidinil-L-prolinamid) je peptidni hormon koji stimuliše oslobađanje tireostimulirajućeg hormona i prolaktina preko prednjeg režnja hipofize
- ACV (
δ -(L-α -aminoadipil)-L-Cys-D-Val) ključni je prekurzor u biosintezi penicilina i cefalosporina.
Vidi još
[уреди | уреди извор]Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Voet D., Voet J. : Biochemistry, 2nd Ed. Wiley, http://www.wiley.com/college/math/chem/cg/sales/voet.html.
- ^ Laidler K. J. (1978): Physical chemistry with biological applications. Benjamin/Cummings, Menlo Park. 1995. ISBN 978-0-8053-5680-9.
- ^ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. : Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo. 2005. ISBN 978-9958-9344-1-4.
- ^ Hunter G. K. : Vital Forces. The discovery of the molecular basis of life. Academic Press, London 2000. 2000. ISBN 978-0-12-361811-5.
- ^ Nelson D. L., Cox M. M. : Lehninger principles of biochemistry. W. H. Freeman and Co. 2013. ISBN 978-1-4641-0962-1.
- ^ а б „Amino Acids, Peptides, and Proteins” (PDF). Pennsylvania State University. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2015. г. Приступљено 28. 07. 2014.
