Sekta

Sekta (lat. secta i lat. sequi i pod uticajem lat. secare) je izdvojena ili zatvorena grupa ljudi koja čvrsto sledi svoja načela. Najčešće se sekta formira nasuprot osnovnoj grupi iz koje je potekla, razvijajući učenje, koje je po uverenju članova sekte, ispravnije u odnosu na učenje osnovne grupe. Za sve članove sekte karakteristično je da imaju čvrstu organizaciju i jedinstvene obavezne rituale. U jednom broju monoteističkih religija svako odstupanje od proklamovanih dogmi, proglašava se sektom^[1].

U početku sekta je bila neutralan pojam za jednu manjinsku grupu koja bi dolazila u konflikt sa većinom. Taj pojam se najčešće koristio u antičkim filozofskim krugovima, opisujući manje filozofske grupe. U tom smislu i rano hrišćanstvo može da se razume kao sekta unutar judaizma. U srednjem veku pojmom sekte su opisivane jeretičke grupe koje su se odvajale od većinske Crkve. U moderno doba se pod sektama najčešće podrazumevaju zatvorene verske grupe, odnosno kultovi.

Definicije

Po nemačkom sociologu Maksu Veberu (nem. Max Weber), sekte se od Crkve razlikuju po mehanizmima primanja članstva u svoje redove. Dok se po pravilu, nakon lične odluke kandidata a pre punopravnog učlanjivanja u sektu, mora proći određena procedura provere uslova za prijem, vernici Crkve su već kao takvi rođeni.^[2]

Američko-austrijski sociolog Peter Berger (nem. Peter Ludwig Berger) u sektama vidi organizacioni model samozaštite kolektivnih manjina.^[3]

Napomene

↑ Delovi članka su preuzeti iz knjige Ivana Vidanovića „Rečnik socijalnog rada“, uz odobrenje autora.
↑ Weber, Max: (1916) „Die Wirtschaftsethik der Weltreligionen, Hinduismus und Buddhismus“, Archiv für Sozialwissenschaft und Sozialpolitik 41 (3): 613-744, S. 619.
↑ Peter L. Berger, Zur Dialektik von Religion und Gesellschaft. Elemente einer soziologischen Theorie Frankfurt 1988, cit. bei: Philipp Flammer, Die Auseinandersetzung um das Phänomen der „Sekten“, Lizenziatsarbeit am Soziologischen Institut der Universität Zürich 1994, Kap.5

Povezano

Spoljašnje veze

Religije po broju vernika Arhivirano 2010-01-29 na Wayback Machine-u

[1] Delovi članka su preuzeti iz knjige Ivana Vidanovića „Rečnik socijalnog rada“, uz odobrenje autora.

[2] Weber, Max: (1916) „Die Wirtschaftsethik der Weltreligionen, Hinduismus und Buddhismus“, Archiv für Sozialwissenschaft und Sozialpolitik 41 (3): 613-744, S. 619.

[3] Peter L. Berger, Zur Dialektik von Religion und Gesellschaft. Elemente einer soziologischen Theorie Frankfurt 1988, cit. bei: Philipp Flammer, Die Auseinandersetzung um das Phänomen der „Sekten“, Lizenziatsarbeit am Soziologischen Institut der Universität Zürich 1994, Kap.5

[1]

[2]

[3]