15. 1.

Дани - Године
претходни дан - следећи дан

---

15. јануар/сијечањ (15. 1.) је 15. дан године по грегоријанском календару. До краја године има још 350 дана (351 дан у пријеступној години).

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартнд.

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпн.

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартчт.

Догађаји

• 1535. — енглески краљ Хенри VIII преузео врховно поглаварство над црквом према повељи коју је претходно усвојио енглески парламент.
• 1559. — Елизабет Тјудор, кћерка Хенрија VIII и Ане Болен, крунисана у Весминстерској катедрали у Лондону као Елизабета I, један од најзначајнијих владара у историји Енглеске. На престо ступила после смрти краљице Мери I.
• 1582. — Пољска и Русија, уз посредовање папе Гргура XIII, потписале мировни уговор којим је Русија изгубила излаз на Балтичко море.
• 1804. — јањичарске старешине, дахије, које су 1801. узурпирале власт у Београдском пашалуку, почеле „сечу кнезова“ у покушају да спрече побуну српског народа против јањичарског зулума. На превару је ухваћено и погубљено око 70 најугледнијих српских кнезова, виђених људи и свештених лица, међу којима Алекса Ненадовић, Илија Бирчанин, Хаџи-Рувим и Хаџи-Ђера. Тај догађај убрзао избијање Првог српског устанка.

1901-1950

• 1910. — Француски Конго постао део Француске Екваторијалне Африке.
• 1912. — током италијанско-турског рата први пут из авиона бачени пропагандни леци.
• 1919. — у Берлину после неуспелог устанка убијене вође немачког радничког покрета Роза Луксембург и Карл Либкнехт.
• 1920. — усвајањем 18. амандмана америчког Устава у САД уведена прохибиција (Волстедов закон).
• 1943. — америчке трупе у Другом светском рату потиснуле Јапанце са пацифичког острва Гвадалканал и тиме зауставиле њихово напредовање према Аустралији.
• 1943. — свечано отворен Пентагон.

1951-2000

• 1971. — председници Египта и Президијума Врховног совјета СССР Анвар ел Садат и Николај Подгорни свечано отворили Асуанску брану на реци Нил. Радови трајали 11 година.
• 1973. — премијер Израела Голда Меир у Ватикану разговарала с папом Павлом VI, који је том приликом рекао да подржава међународни статус Јерусалима. То је био први сусрет једног председника Владе јеврејске државе с поглаварем римокатоличке цркве.
• 1992. — Европска заједница је признала бивше југословенске републике Словенију и Хрватску као независне државе.
• 1993. — САД наредиле поморску блокаду Хаитија, уз образложење да „талас избеглица из те земље може довести до масовног губитка живота у мору“.
• 1998. — инаугурација Мила Ђукановића за председника Црне Горе изазвала бурне протесте присталица бившег председника Момира Булатовића, вође промилошевићеве струје у Црној Гори. Тај догађај означио озбиљан расцеп у југословенској владајућој номенклатури. Председник Југославије Слободан Милошевић никада није признао победу Ђукановића, што је савезну државу довело у стање провизоријума, које се одржало и по одласку Милошевића са власти, у октобру 2000.
• 1999. — у селу Рачак на Косову нађена тела 45 Албанца, за чије су убиство оптужене српске снаге безбедности.
• 2000. — у предворју хотела „Интерконтинентал“ у Београду убијен Жељко Ражнатовић Аркан, вођа парамилитарних јединица у ратовима на простору Југославије, лидер Странке српског јединства. Ражнатовић био оптужен пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу.

21. стољеће

• 2001. — Сенат Камбоџе донео закон о формирању трибунала, састављеног од камбоџанских и међународних судија, који ће судити лидерима Црвених Кмера за злочине почињене током њихове владавине од 1975. до 1979, када је умрло од глади, болести или било убијено око 1,7 милиона Камбоџанаца.
• 2001. — почетак рада на енглеској верзији Wикипедије.

.

Рођења

• 1622. — Молиèре, француски драматичар.
• 1809. — Пиерре-Јосепх Проудхон, француски економист, филозоф и оснивач сувременог анархизма (у. 1865.).
• 1884. — Јосип Вандот, словенски писац за дјецу и омладину (у. 1944.).
• 1891. — Диана Будисављевић (Обеxер), је хуманитарка аустријског поријекла која је током Другог свјетског рата спасила 15.336 дјеце из усташких логора смрти у НДХ. (у. 1978).
• 1891. — Илyа Ехренбург, совјетски писац, новинар и преводилац у Другом свјетском рату (у. 1967.).
• 1902. — Нâзıм Хикмет, турски пјесник и драматичар (у. 1963).
• 1902. — Сауд бин Абдулазиз Ал Сауд, саудијски краљ.
• 1902. — Карло Штајнер, југословенски револуционар и публициста (у. 1992.).
• 1906. — Аристотелес Онассис, грчки бродовласник.
• 1908. — Едwард Теллер, амерички физичар мађарског порекла.
• 1911. — Цy Феуер, амерички складатељ, глазбеник и холлywоодски продуцент (у. 2006.).
• 1918. — Гамал Абдел Нассер, египатски политичар и државник (у. 1970).
• 1919. — Младен Делић, хрватски спортски радио и телевизијски коментатор (у. 2005.).
• 1924. — Хамдија Поздерац, босански политичар и државник (у. 1988).
• 1926. — Мариа Сцхелл, аустријска глумица.
• 1929. — Мартин Лутхер Кинг, амерички теолог, борац за људска права и добитник Нобелове награде за мир (у. 1968).
• 1957. — Марио Ван Пееблес, амерички глумац.
• 1958. — Борис Тадић, србијански политичар и државник.
• 1968. — Иñаки Урдангарин, умировљени шпањолски рукометаш.
• 1973. — Томáш Галáсек, чешки ногометаш и тренер.
• 1975. — Марy Пиерце, француско-америчка професионална тенисачица.
• 1979. — Антхонy Шерић, бивши хрватски ногометаш.
• 1979. — Иван Босиљчић, српски позоришни, телевизијски и филмски глумац.
• 1981. — Питбулл, амерички репер и текстописац.
• 1981. — Бианца Гуаццеро, талијанска глумица.
• 1982. — Јосип Павић, хрватски ватерполист.

.

Смрти

• 1866. — Массимо д'Азеглио, талијански државник, писац и сликар (р. 1798.).
• 2001. — Лео Маркс, британски криптограф (р. 1920).
• 2005. — Вицториа де лос Áнгелес, шпанска оперска певачица.

.

Празници и дани сећања

• Српска православна црква празнује:.
  • Светог Силвестра епископа римског.
  • Преподобног Серафима Саровског.
  • Свету Теодоту мајку Козме и Дамјана.
  • Преподобног Амона.
• 2002. — Хрвати обележили 10 година међународног признања независности своје државе.
  • Преподобни Серафим Саровски; Свети Силвестар (Претпразништво Богојављења).

.

---

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар

---