ГНУ

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
ГНУ
Wеб страница:www.гну.орг
Издавач/
развијатељ:		ГНУ пројект
Скупина ОСа:Униxолики
Изворни модел:Слободни софтвер
Тип кернела:Микро кернел
Лиценца:Већином ГПЛ, понегдје ЛГПЛ
Стање:Функционалан, али недовршен

ГНУ је оперативни систем састављен искључиво од слободног софтвера. Његово име је рекурзивна скраћеница за "ГНУ Није Униx" ("ГНУ'с Нот Униx"). Ричард Сталман је 1983. објавио Пројекат ГНУ, у циљу стварања потпуног УНИX компатибилног оперативног система — познатог као ГНУ систем или просто ГНУ — који је слободан софтвер. Пројекат ГНУ се данас одвија под покровитељством Фондације за слободни софтвер (Фрее Софтwаре Фоундатион).

Развој ГНУ система је значио и писање многих програма, познатих као ГНУ програми или ГНУ пакети. Међу њима су и уређивач текста Емацс, ГЦЦ, ГНУ-ов дебуггер и радно окружење ГНОМЕ.

ГНУ систем се обично користи у комбинацији са Линуx кернелом, који је развијен ван пројекта ГНУ. Ова комбинација чини потпуно функционалан оперативни систем, ГНУ/Линуx, који се међутим често погрешно назива само "Линуx".

ГНУ-ови програми се често користе и самостално. Није неуобичајено наћи компоненте ГНУ-а инсталиране на власничким УНИX системима умјесто првобитних УНИX програма — посебно оних који су алатке за програмирање и који се често називају заједничким именом ГНУ-ов скуп алата. (то је само мали дио цјелине ГНУ система.) Користе се на овај начин јер су се показали као супериорни у односу на еквивалентне УНИX верзије, чак и онда када нису потпуно сагласни са ПОСИX стандардом. Такође, због популарности комбинације ГНУ са Линуxом, многи који раде на развоју софтвера инсталирају ГНУ-ов скуп алата на друге системе због компатибилности или зато што скуп ради уједначено на свим платформама. Многи ГНУ-ови програми су такође пребачени (енгл. ported) на Мицрософт Wиндоwс, Мац ОС X и разне друге власничке платформе. Међутим, разлог за постојање портова је да помогну да се ти системи замијене слободним софтвером.

Хисторија[уреди | уреди извор]

Пројекат ГНУ је јавно оглашен 27. септембра 1983. године на дискусионим групама нет.униx-wизардс и нет.усофт. Прави рад на пројекту је почео 5. јануара сљедеће године, када је Сталлман дао оставку на МИТ-у да би их онемогућио да полајж било каква права или да ометају расподјелу (дистрибуцију) ГНУ-а као слободног софтвера. Првобитна објава је праћена Сталмановим "Манифестом ГНУ-а" и другим есејима који су изложили његове мотиве за пројекат ГНУ, од којих је један био и „враћање духа сарадње који је преовлађивао у рачунарској заједници у њеним ранијим данима".

Када је ГНУ предложен, власнички оперативни систем УНИX је већ био у широкој употреби. Будући да се архитектура УНИXа показала технички стабилном, систем ГНУ је дизајниран тако да буде компатибилан са њим. УНИX архитектура је омогућавала да ГНУ буде написан од појединачних софтверских компоненти. Оне компоненте које су већ биле слободно доступне, као што су ТеX систем за прелом текста и X Wиндоw графички систем, ће бити прилагођене и поново искориштене, док ће недостајуће бити написане од нуле.

1985. године Сталман је основао Фондацију слободног софтвера (ФСФ), непрофитну организацију да би пружала логистичку, правну и финансијску подршку пројекту ГНУ. ФСФ такође запошљава и програмере да доприносе ГНУ-у, мада је значајан дио развоја био (и још увијек је) дијело добровољаца. Како се ГНУ све више истицао, тако су заинтересовани бизниси почели да доприносе развоју или продаји ГНУ софтвера и техничке подршке. Најистакнутији и најуспјешнији од ових је био Цyгнус Солутионс), данас дио Ред Хата.

Да би осигурао да ГНУ софтвер остане слободан, пројекат је 1989. године издао прву верзију ГНУ јавне лиценце. Ову лиценцу данас користи највећи дио ГНУ програма, као и велики број програма слободног софтвера који нису дио пројекта ГНУ; то је једна од најчешће кориштених лиценци слободног софтвера на свијету. Она даје право свима који приме програм да га покрећу, копирају, мијењају и дистрибуирају а истовремено им брани да наметну даља ограничења на копије које они расподијеле. Ова идеја се назива цопyлефт).

До 1990. године, систем ГНУ је имао прошириви уређивач текста (Емацс), врло успјешан оптимизирајући компајлер) (ГЦЦ) као и већину основних библиотека и алатки једне стандардне УНИX дистрибуције. Главна компонента која је још увек недостајала је био кернел. У Манифесту ГНУ-а, Сталлман је поменуо да "основе кернела постоје, али нам недостаје још особина до емулације УНИXа". Он је мислио на ТРИX, језгро са удаљеним позивом поступка (ремоте процедуре цалл кернел), које је развијено на МИТ-у и чији су аутори одлучили да га расподјељују бесплатно (фор фрее) а који је био компатибилан са верзијом 7 УНИXа. У децембру 1986. почео је рад на прилагођавању овог кернела. Међутим, развојни тим је на крају одлучио да је оно бескорисно као почетна тачка зато што се могло покренути једино на „ријеткој и скупој 68000 платформи" ("ан обсцуре, еxпенсиве 68000 боx") и да би га зато требало портовати (пребацити) на друге платформе пре него што уопште буде кориштено. До 1988. је уместо њега разматран Мацх, кернел са слањем порука (мессаге-пассинг кернел), који је развијан на Универзитету Карнеги Мелон, мада је његово издање као слободног софтвера одложено до 1990. године, док развојни тим није уклонио код који је био власништво АТТ-а (АТ&Т).

Будући да је Мацх обезбјеђивао само најниже функције кернела, Пројекат ГНУ је морао да развије дијелове вишег нивоа кернела, и то као збирку корисничких програма. Ова збирка је првобитно требала да се зове Аликс (Алиx), али је касније развијачу (енгл. developer) Мицхаел Бусхнелл-у драже био дио имена Хурд. па је Алиx прво помјерено за име подсистема и на крају и коначно избачено. На концу, развој Хурд-а се отегао због техничких и сукоба личности.

1991. године Линус Торвалдс (Линус Торвалдс) је написао УНИX компатибилни кернел Линуx. Мада првобитно није било слободан софтвер, Торвалдс је лиценцу промијенио на ГНУ-ову ГПЛ 1992. Линукс су даље развијали разни програмери преко Интернета. 1992. је комбиновано са ГНУ системом, што је за резултат имало потпуно функционалан слодобан оперативни систем. ГНУ систем се најчешће среће у овом облику, и обично се назива "систем ГНУ/Линуx" или "Линуx дистрибуција". Од 2005. Хурд је у спором развоју те је сада званични кернел ГНУ система. Постоји такође и пројекат који ради на портовању ГНУ система на језгра ФрееБСД-а и НетБСД-а.

Говорници[уреди | уреди извор]

Званични говорници пројекта ГНУ [1]:

Повезано[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

Вањске везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=GNU&oldid=41394134”