Казбек

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Казбек
Казбек
Висина 5033 м
Планински масив Кавказ
Локација
Држава  ГРУ,  РУС
Геологија
Тип Стратовулкан (неактиван)
Задња ерупција 750. пне.
Планинарење
Први успон 1868. године

Казбек (грузијски: ყაზბეგი, осетски: Сæна (Сæна), руски: Казбек, чеченски: Башлам) је планински врх, угасли стратовулкан и један од већих врхова горја Кавказ. Трећа је по величини планина у Грузији те седми по величини кавкаски врх. Име му, преведно са грузијског, значи ледена планина. Смјештен је у ланцу Кхокх који се протеже јужно од Великог Кавказа. Подручје око планине је сеизмичи врло активно, а око планине има пар геотермалних извора. Казбек је угасли стратовулкан који је задњу ерупцију имао 750. пр. Кр. На његовим обронцима има пар ледењака који сви скупа заузимају површину од око 135 километара квадратних.

Казбек се спомиње и у грузијским легендама као мјесто гдје је био окован Амирани, пандан грчком Прометеју. У пећинама православни свећеници, према предаји, чувају Абрахамов шатор и јаслице од Исуса Криста.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. Георгиа: А Совереигн Цоунтрy оф тхе Цауцасус. Одyссеy Публицатионс: Хонг Конг. 1999. ИСБН 962-217-748-4. 

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Остали пројекти
У Wикимедијиној остави има још материјала везаних за: Казбек