Regularno pismo

Regularno pismo
Generalno
Vrsta	Logogram
Jezici	Starokineski jezik, Srednji kineski jezik, Kineska narečja
Historija
Period	Bronzano doba kine, Gvozdeno doba kine, sadašnji dan
Klasifikacija
Porodica	Proročanski zapisi Pečatno pismo Činovničko pismo regularno pismo
Podsistemi	Kanđi Kana Handža Džujin Uprošćeno kinesko Ču nom Kitansko pismo Jurčensko pismo Tangutno pismo
ISO 15924	Hani, Hans, Hant

Regularno pismo ili standardno pismo, ili u kineskom jeziku kaišu (pojednostavljeni kineski: 楷书; tradicionalni kineski: 楷書かいしょ; pinyin: kǎishū) i u japanskom kaišo, i obično poznat kao standardno regularno (kineski: 正せい楷), je najnoviji stil kineskih kaligrafija (koji se pojavio u Cao Vej dinastiji oko 200 n. e. i sazreo stilski oko 7. veka). Stil je najčešći savremeni spis u publikacijama (posle ne-kaligrafskog spisa Song Ti). Takođe je povremeno poznata kao pravo pismo (真書しんしょ, zhēnshū) i standardno pismo (正せい書しょ, zhèngshū).

Historija

Standardno pismo je stvoreno između istočne Han i Cao Uei dinastije, i njegov prvi poznat gospodar je Džong Jao (鍾繇, Zhōng Yáo, ponekad se čita Zhōng Yóu), koji je živeo u periodu istočne Han do Cao Vei, oko 151-230 n. e. On je bio poznat kao „otac standardnog pisma“, i njegova poznata dela uključuju Šjuanši Biao (宣せん示しめせ表ひょう, Xuānshì Biǎo), Đianđidži Biao (薦こも季き直じき表ひょう, Jiànjìzhí Biǎo), i Liming Biao (力ちから命いのち表ひょう, Lìmìng Biǎo). Ćiu Šjigui (Qiú Xīguī) (2000, str. 143) opisuje pismo u Džongovoj Šjuanši Biao kao:

„…jasno proizlazeći iz utrobe ranog polu-kurzivnog pisma. Ako bi neko pisao uredno pisanje različitih ranih polu-kurzivnog pisma u više dostojanstven način i da bi dosledno koristio tehniku pauza (顿 dùn, korišten za učvršćivanje početka ili završetka poteza) kad se završavaju vodoravni potezi, praksa koja se pojavljuje već u ranom polu-kurzivnom pismu, i ako bi dalje koristio desno-padajuće poteze sa debelim nogama, rezultat bi bio stil kaligrafije kao što je “Šjuan ši biao” [Xuān shì biǎo]“.

Međutim, osim nekoliko književnika, vrlo malo ljudi su pisali u ovom pismu u to vreme, većina je nastavila pisati u novo-činovničkom pismu, ili mešanom obliku polu-kurzivnog i novo-činovničkog pisma. Standardno pismo nije postalo dominantno sve do ranih južnih i severnih dinastija u 5. veku. Ovo su bili razne vrste standardnog pisma koja su nastali iz novo-činovničkog pisma, kao i iz Džong Jaovog standardnog pisma, i zove se „Vei regularno“ (魏ぎ楷 veikai). Dakle, standardno pismo je imao poreklo u ranim polu-kurzivnim, kao i novo-činovničkim pismima.

Šeng Điao Šju od Ču Suilianga: kaligrafija u stilu kaišua. kineski: 其數然しか而天地ち苞つと/乎陰陽ひ而易識者しきしゃ/以其有ゆう象ぞう也陰陽ひ/處しょ乎天地ち而難窮きゅう

Pismo se smatra da je stilski sazreo za vrijeme dinastije Tang, sa najpoznatijim i često imitiranim kaligraferima regularnog pisma u tom periodu:

• U ranoj Tang dinastiji četiri velika kaligrafera (初はつ唐とう四よん大家たいか):
  • Oujang Šjun (欧おう阳询)
  • Ju Šinan (虞おそれ世よ南みなみ)
  • Ču Suiliang (褚遂良りょう)
  • Šjue Đi (薛稷)
• "Jan-Liu" (“顏かお柳やなぎ”)
  • Jan Dženđing (颜真卿きょう)
  • Liu Gongćuan (柳やなぎ公こう权)

Vrste

Regularno pismo sa znakovima sa širinom (ili dužinom) veće od 5 cm (2 in) se obično smatra veliko regularno pismo, ili dakai (大だい楷), a ono manje od 2 cm malo regularno pismo, ili šjiaokai (小しょう楷). Oni između se obično zovu srednje redovno pismo, ili džongkai (中ちゅう楷). Ili se upoređuju u odnosu na one oko.

Početnici kaligrafije često su preporučeni da počnu sa Osam načela Jong, za koji su rečeni da sadrže većinu, ako ne i sve, osnovne principe kaligrafije redovnog pisma.

Istaknuti artefakti sa redovnim pismom uključuju:

• Zapisi Jao Boduo skulpturanja (姚伯多た造みやつこ像ぞう記き) tokom južnih i severnih dinastija
• Ploča Guangvu generala (廣こう武將ぶしょう軍ぐん碑ひ) tokom južnih i severnih dinastija
• Ploča Longzang hrama (龍藏寺りゅうぞうじ碑ひ) iz Sui dinastije
• Nadgrobni spomenik Sui Šjiaoci (蘇そ孝たかし慈墓誌し) iz Sui dinastije
• Nadgrobni spomenik Lepe Tong (董ただし美人びじん墓誌ぼし) iz Sui dinastije

Džujin koji se koristi za beleženje tekstova, iako nisu pravi kineski znakovi, gotovo uvek su napisani u stilu redovnog pisma.

Reference

• Ćiu Šjigui (Qiú Xīguī) (2000). Chinese Writing. Translation of 文字もじ學がく概論がいろん by Mattos and Norman. Early China Special Monograph Series No. 4. Berkeley: The Society for the Study of Early China and the Institute of East Asian Studies, University of California, Berkeley. ISBN 1-55729-071-7.

Regularno pismo na Wikimedijinoj ostavi