(Translated by https://www.hiragana.jp/)
Град Лакташи — Википедија Пређи на садржај

Град Лакташи

С Википедије, слободне енциклопедије
Град Лакташи
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Република Српска
Становништво
 — 2017
2013
1996

Раст 34.720[1]
Раст 34.210[2]
31.982[3]
Географске карактеристике
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Површина388,17 km2
Положај {{{име генитив}}}
Остали подаци
Начелник општинеМирослав Бојић [1] (СНСД)
Поштански број78250
Позивни број51
Крсна славаПокров Пресвете Богородице
Дан општине23. април Дан ослобођења града у Другом свјетском рату 1945. године.
Веб-сајтГрад Лакташи

Град Лакташи је град у Републици Српској, БиХ. Сједиште града налази се у насељеном мјесту Лакташи. По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према коначним подацима за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику, у тада општини Лакташи је живјело 34.210 лица.[4]

Географија

[уреди | уреди извор]

Град се граничи са општинама Челинац на југу, Прњавором на истоку, Србцом на сјевероистоку и градовима Градишка на сјеверу и Бањалуком на западу и југу. На подручју града Лакташи основано је 11 мјесних заједница.

Подручје овог града у прошлости је имало повољан саобраћајни положај, почевши од доба Римљана, када је овуда пролазио тзв. пут соли који је повезивао Салону са Сервицијумом. Данас кроз град Лакташи пролази ауто-пут Градишка — Бања Лука који повезује Бањалуку са ауто-путем Загреб — Београд. У току је изградња ауто-пута Бања Лука — Добој, који ће са изграђеним ауто-путем бити спојен Маховљанском петљом у граду Лакташи. Кроз овај град пролазе и значајни магистрални путеви као што су Градишка — Бања Лука, Клашнице — Прњавор и Клашнице — Србац, те бројни регионални и локални путеви. Овакав саобраћајни положај је утицао на менталитет житеља Лакташа и околних села, те су се брзо прилагођавали новом начину живота и лако прихватали новонастале промјене. У току је модернизација локалнога пута Друговићи — Кришковци — Шешковци у дужини 15 км.

У граду се такође налази и дио Лијевча поља, уз плодне семберске равнице, главна житарица Републике Српске, географски дио перипанонске регије.

Насељена мјеста

[уреди | уреди извор]
Мапа насељених места општине Лакташи

Подручје града Лакташи чине насељена мјеста: Алексићи, Александровац, Бакинци, Бошковићи, Буковица, Велико Блашко, Гламочани, Деветина, Довићи, Друговићи, Јаблан, Јакуповци, Јаружани, Кадињани, Кобатовци, Кољани, Косјерово, Кришковци, Крнете, Лакташи, Љубатовци, Маглајани, Мало Блашко, Маховљани, Милосавци, Милошевци, Мрчевци, Папажани, Петошевци, Рајчевци, Ријечани, Слатина, Трн, Ћетојевићи, Чардачани, Шешковци и Шушњари.

Град Лакташи у цјелини је у саставу Републике Српске од њеног настанка 1992. године.

Политичко уређење

[уреди | уреди извор]
Састав Скупштине града Лакташи према резултатима избора 2024.
22
3
3
1
22 
Од укупно 29 мандата на поједине партије отпада:
      СНСД: 22
      УС: 3
      СДС: 3
      СПС: 1

Градска администрација

[уреди | уреди извор]

Градоначелник града представља и заступа град и врши извршну функцију у Лакташима. Избор градоначелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Општинску администрацију, поред градоначелника, чини и скупштина општине. Институционални центар града Лакташи је насеље Лакташи, гдје су смјештени сви општински органи.

Градоначелник града Лакташи је Мирослав Бојић испред СНСД-а, који је на ту функцију ступио након локалних избора у Босни и Херцеговини 2020. године. Састав скупштине града Лакташи је приказан у табели.[5]

Лакташи су сједиште фудбалског клуба Лакташи, а Трн је сједиште фудбалског клуба Слога. Постоји још неколико фудбалских клубова на територији општине, међу којима су ФК „Борац“ Маглајани, ФК „Жупа“ Милосавци, ФК „Младост“ Гламочани, ФК „Милан“ Косјерово итд. Најуспјешнији кошаркашки клуб у општини је Игокеа из Александровца.

Становништво

[уреди | уреди извор]

По службеном попису становништва из 1991. године, тада општина Лакташи је имала 29.832 становника, распоређених у 37 насељених места.

По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према коначним подацима за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику, у тада општини Лакташи је живјело 34.210 лица.[4]

Националност[6] 2013.[4] 1991. 1981. 1971.
Срби 32.761 (95,77%) 24.176 (81,04%) 21.642 (78,20%) 21.986 (84,57%)
Хрвати 500 (1,46%) 2.565 (8,60%) 2.512 (9,07%) 2.731 (10,50%)
Муслимани [а] 104 (0,30%) 408 (1,37%) 245 (0,88%) 341 (1,14%)
Југословени [б] 1.530 (5,12%) 2.204 (7,96%) 84 (0,32%)
остали и непознато 845 (2,47%) 1.153 (3,86%) 1.073 (3,87%) 855 (3,27%)
Укупно 34.210 29.832 27.676 25.997

Приказ кретања броја становника по насељеним мјестима између два пописа. Резултати по насељима за 2013. годину су коначни подаци за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику.[7]

Насеље 1991 г. 2013 г.
1 Александровац 677 802
2 Алексићи 204 216
3 Бакинци 524 489
4 Бошковићи 403 378
5 Буковица 558 631
6 Велико Блашко 948 1408
7 Гламочани 1612 1928
8 Деветина 479 150
9 Довићи 310 332
10 Друговићи 876 721
11 Јаблан 1368 2127
12 Јакуповци 1180 1579
13 Јаружани 550 444
14 Кадињани 623 461
15 Кобатовци 843 845
16 Кољани 205 121
17 Косјерово 784 668
18 Кришковци 740 577
19 Крнете 265 152
20 Лакташи 3483 5282
21 Љубатовци 429 256
22 Маглајани 1490 1596
23 Мало Блашко 591 666
24 Маховљани 877 924
25 Милосавци 595 482
26 Милошевци 345 265
27 Мрчевци 735 680
28 Папажани 469 375
29 Петошевци 499 576
30 Рајчевци 334 183
31 Ријечани 118 124
32 Слатина 1153 1344
33 Трн 3554 5544
34 Ћетојевићи 241 209
35 Чардачани 596 659
36 Шешковци 412 310
37 Шушњари 678 713

Познате личности

[уреди | уреди извор]
  • Милорад Додик, премијер Републике Српске (1998-2001, 2006-2010), предсједник Републике Српске (2010-2014, 2014-2018), члан Предсједништва БиХ из реда српског народа (2018-2022), предсједник Републике Српске (2022-тренутно)
  • Тихомир Станић, глумац.
  • Бошко Келечевић, генерал Војске Републике Српске.

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Муслимани су се на попису 2013. изјаснили као Бошњаци.
  2. ^ За садашњи статус Југословена види чланак Југословени.

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]