Збирка прича из давнина
Збирка прича из давнина (јап.
Наслов
[уреди | уреди извор]Свака прича Збирке прича из давнина почиње изразом „некада давно“ (јап.
Структура
[уреди | уреди извор]Збирка прича из давнина је подељена по местима дешавања. Првих 5 томова,
Редослед прича збирке је уређен по путу којим је будизам дошао у Јапан како би се истакла важност будизма у Јапану. Будизам прво напушта Индију и долази до Кине, где постаје веома популаран. Као што је већина ствари из јапанске културе позајмљена од Кине, тако је и будизам нашао свој пут до Јапана. Сваки корак значио је промену суштине будизма, тако да, док је стигао до Јапана, постао је нови будизам, типичан за сам Јапан.
Садржај
[уреди | уреди извор]Тематика вуче инспирацију из будизма и световног фолклора. Антологија не садржи митолошку тематику. Такође, референци на шинтоистичку тематику је веома мало.[1] Будистичке приче покривају многе теме, како историјске приче о развоју, преношењу и ширењу будизма, тако и догматске приче које наглшавају кармичку обмазду. Фолклорске приче већином приказују борбу човека и надприродног. Типични ликови су извучени из Јапанског друштва тог времена: племство, ратници, монаси, учењаци, доктори, сељаци, рибари, трговци, проститутке, бандити, просјаци... Што се натприродних бића тиче, то су „они“ и „тенгу“.
Датум и ауторство
[уреди | уреди извор]Дело је анонимно. Постоји неколико теорија ауторства: једна каже да је сакупљач био Минамото но Такакуни, друга каже да је аутор будистички монах по имену Тобане Сођо, трећа налаже да је у питању будистички монах из близине Кјота или Наре током касног периода Хеиан. Још увек не постоје конкретни докази за ове теорије.
Датум настанка збирке је такође непознат. Узећи у обзир дешавања која су приказана у неким од прича, сматра се да су записане у првој половини 12. века, а након 1120. године.
Сузукин рукопис
[уреди | уреди извор]Најстарији постојећи примерак Збирке прича из давнина јесте Сузукин рукопис (јап.
Значај
[уреди | уреди извор]Већина прича које се могу наћи у овој збирци се такође могу наћи и у другим збиркама, углавном збирке прича о духовима. Све ове приче су честим препричавањем кроз векове прешле у заједничку свест. Чак су и модерни писци прилагодили неке од ових прича: познат пример би била приповетка „У грму“ Акутагаве Рјуносукеа. Ђунићиро Танизаки и Хори Тацуо су још неки од писаца који су писали приче засноване на причама „Збирке прича из давнина“.
Сецува у „Збирци прича из давнина“ има две улоге: религиозну и световну. Религиозни аспект има за циљ да читаоцу боље објасни будизам и шта он значи јапанском народу.[2] Ове приче су намењене просечном човеку свог времена, приказујући будизам на једноставан, али смислен начин, како би било ко могао да их разуме. У овим причама, и награда за веру, и казна за грех су непосредни. Световни аспект ових прича је то да могу да забаве читаоца.
Загонетна реченица Акутагавине приповетке „Рашомон“ гласи 「
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д „
日本 歴史 地名 大系 :JapanKnowledge Select Series”. 25. 08. 2007. Архивирано из оригинала 25. 08. 2007. г. Приступљено 19. 12. 2018. - ^ Shively, Donald H.; McCullough, William H., ур. (1999). The Cambridge History of Japan. ISBN 9781139053693. doi:10.1017/chol9780521223539.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Приче из давнина Универзитета у Кјоту Архивирано на сајту Wayback Machine (28. септембар 2017)