Adrenergički receptor

Adrenergički receptori (ili adrenoceptori) su klasa G protein-spregnutih receptora koje aktiviraju kateholamini, posebno noradrenalin (norepinefrin) i adrenalin (epinefrin). Mada je dopamin takođe kateholamin, njegovi receptori su u različitoj kategoriji.

Veliki broj ćelija poseduje ove receptore, i vezivanje agonista generalno uzrokuje simpatetički respons (npr. borba-ili-bežanje respons). Drugim rečima, brzina srca se povećava i zenice se šire, energija se mobiliše, i protok krvi se preusmerava sa drugih ne-esencijalnih organa ka skeletalnim mušićima.

Podtipovi[уреди | уреди извор]

Postoje dve glavne grupe adrenergičkih receptora, αあるふぁ i βべーた:

αあるふぁ receptori obuhvataju podtipove αあるふぁ₁ (G_q spregnuti receptor) i αあるふぁ₂ (G_i spregnuti receptor). Fenilefrin je selektivni agonist αあるふぁ receptora.
βべーた receptori obuhvataju podtipove βべーた₁, βべーた₂ i βべーた₃. Sva tri receptora vezuju G_s proteine (mada se βべーた₂ takođe spreže sa Gi),^[2] koji aktivira signalni put adenilat ciklaze. Vezivanje agonista uzrokuje povišenje intracelularne koncentracije sekundarnog glasnika cAMP. Nizvodni cAMP efektor je cAMP-zavisna proteinska kinaza (PKA), koja posreduje neke od intracelularnih događaja nakon hormonskog vezivanja. Izoprenalin je selektivni agonist.

Uloge u cirkulaciji[уреди | уреди извор]

Adrenalin reaguje sa oba αあるふぁ- i βべーた-adrenoreceptora, izazivajući vazokonstrikciju i vazodilaciju, respektivno. Mada su αあるふぁ receptori manje senzitivni na epinefrin, kad su aktivirani, oni nadjačavaju vazodilaciju posredovanu βべーた-adrenoreceptorima. Rezultat je da visoki nivoi epinefrina u cirkulaciji izazivaju vazokonstrikciju. Na niskim nivoima cirkulišućeg epinefrina, βべーた-adrenoreceptor stimulacija je dominantna, što dovodi do vazodilacije.

Vidi još[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

^ „RCSB Protein Data Bank: G Proteins”. Архивирано из оригинала 26. 11. 2010. г.
^ Chen-Izu Y, Xiao RP, Izu LT, Cheng H, Kuschel M, Spurgeon H, Lakatta EG (2000). „G(i)-dependent localization of beta(2)-adrenergic receptor signaling to L-type Ca(2+) channels”. Biophys. J. 79 (5): 2547—56. PMC 1301137 . PMID 11053129. doi:10.1016/S0006-3495(00)76495-2.

Dodatna literatura[уреди | уреди извор]

Rang HP, Dale MM, Ritter JM, Moore PK (2003). „Chapter 11: Noradrenergic transmission”. Pharmacology (5th изд.). Elsevier Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-07145-4.
Rang HP, Dale MM, Ritter JM, Flower RJ (2007). „Chapter 11: Noradrenergic transmission”. Rang and Dale's Pharmacology (6th изд.). Elsevier Churchill Livingstone. стр. 169—170. ISBN 978-0-443-06911-6.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Alfa receptori
Adrenergički receptori
„Adrenoceptors”. IUPHAR Database of Receptors and Ion Channels. International Union of Basic and Clinical Pharmacology. Архивирано из оригинала 12. 01. 2015. г.
αあるふぁ- i βべーた-adrenergički receptori
Sažeti pregled funkcija beta-3 receptora
Teorija aktivacije receptora
Desenzitizacija beta-1-receptora
UMich orijentacija proteina u membranama protein/pdbid-2rh1 - 3D struktura beta-2 adrenergičkog receptora u membrani

[urlRCSB_Protein_Data_Bank_:_Molecule_of_the_Month_-_G_Proteins-1] „RCSB Protein Data Bank: G Proteins”. Архивирано из оригинала 26. 11. 2010. г.

[pmid11053129-2] Chen-Izu Y, Xiao RP, Izu LT, Cheng H, Kuschel M, Spurgeon H, Lakatta EG (2000). „G(i)-dependent localization of beta(2)-adrenergic receptor signaling to L-type Ca(2+) channels”. Biophys. J. 79 (5): 2547—56. PMC 1301137 . PMID 11053129. doi:10.1016/S0006-3495(00)76495-2.

[1]

[2]