Vomeronazalni receptor
| Vomeronazalni receptor, tip 1 | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Identifikatori | |||||||||
| Simbol | Vmron_rcpt_1 | ||||||||
| Pfam | PF03402 | ||||||||
| InterPro | IPR004072 | ||||||||
| |||||||||
Feromoni su evoluirali kod svih životinjskih redova, da signaliiraju status seksa i dominancije. Oni su odgovorni za stereotipno socijalno i seksualno ponašanje među članovima istih vrsta. Kod sisara, ovi hemijski signali se prvenstveno detektuju posredstvom vomeronazalnog organa (VNO), hemosenzornog organa lociranog u bazi nosne pregrade[1].
VNO je prisutan kod većine amfibija, reptila i neprimatnih sisara, ali je odsutan kod ptica, odraslih tesnonosnih majmuna i čovekolikih majmuna[2]. Aktivna uloga ljudskog VNO u detektovanju feromona se osporava. VNO je prisutan u fetusu, ali je zakržljao ili odsutan kod odraslih osoba. Tri distinktne familije mogućih feromonskih receptora su identifikovane u vomeronazalnom organu (V1R, V2R i V3R). Oni su G protein spregnuti receptori, ali su samo u daljoj vezi sa receptorima glavnog mirisnog sistema, čime se naglašava njihova različita uloga.[1]
V1 receptori dele između 50 i 90% indentiteta sekvenci, ali imaju malo sličnosti sa drugim familijama G protein spregnutih receptora. Postoje indikacije da su daljoj vezi sa T2R receptorima gorkod ukusa i rodopsinu sličnim GPCR receptorima.[3]. Kod pacova, ova familija obuhvata 30-40 gena. Oni su izraženi u apikalnim regionima VNO-a, u neuronima u kojima je izražen Gi2. Sprezanje receptora sa tim proteinom posreduje inozitol trisfosfatnu signalizaciju[1]. Više homologa V1 receptora je nađeno kod ljudi. Većina njih su pseudogeni.[4] Funktionalni receptor je isto tako identifikovan. On je izražen u ljudskom mirisnom sistemu.[5]
Ljudski proteini koji sadrže ovaj domen
[уреди | уреди извор]Reference
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Pantages E, Dulac C (2000). „A novel family of candidate pheromone receptors in mammals”. Neuron. 28 (3): 835—845. PMID 11163270. doi:10.1016/S0896-6273(00)00157-4.
- ^ Keverne EB (1999). „The vomeronasal organ”. Science. 286 (5440): 716—720. PMID 10531049. doi:10.1126/science.286.5440.716.
- ^ Josefsson LG (1999). „Evidence for kinship between diverse G-protein coupled receptors”. Gene. 239 (2): 333—340. PMID 10548735. doi:10.1016/S0378-1119(99)00392-3.
- ^ Trask BJ, Giorgi D, Friedman C, Rouquier S (2000). „Characterization of nonfunctional V1R-like pheromone receptor sequences in human”. Genome Res. 10 (12): 1979—1985. PMC 313059
. PMID 11116092. doi:10.1101/gr.10.12.1979.
- ^ Rodriguez I, Greer CA, Mok MY, Mombaerts P (2000). „A putative pheromone receptor gene expressed in human olfactory mucosa”. Nat. Genet. 26 (1): 18—19. PMID 10973240. doi:10.1038/79124.
Ovaj artikal sadrži tekst iz javnog vlasništva Pfam i InterPro IPR004072