Акира Куросаwа

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Акира Куросаwа

Акира Куросаwа (Омори, Токио, 23. март 1910. - Сетагаyа, Токио, 6. септембар 1998.) јапански режисер, сценарист и продуцент.

Због сложености ауторске личности, којом надмоћно надвладава сложене распоне разнородних драмских структура, на западу је назван "Схакеспеареом савременог филма", док је у домовини добио надимак "Император". Куросаwа је неоспорно један од најснажнијих и најоригиналнијих аутора и јапанске и свјетске кинематографије. Јединствену тему свога стваралаштва Куросаwа одређује питањем "зашто људи не могу живјети сретније заједно?"

Акира Куросаwа је био један од најважнијих и најутјецајнијих редатеља у хисторији филма и током своје каријере, која је трајала 57 година, режирао је 30 филмова.

Куросаwа се прикључио јапанској филмској индустрији 1936. године, након што је кратко вријеме радио као сликар. Након година рада на многобројним филмовима као помоћни режисер и сценарист, дебитовао је као режисер 1943., за вријеме Другог свјетског рата, са популарним акцијским филмом Сансхиро Сугата. Након рата, хваљени Дрункен Ангел (1948), у којем је Куросаwа главну улогу дао тада непознатом глумцу Тосхиру Мифунеу, учврстио је режисерову репутацију као једног од најважнијих младих редатеља у Јапану. Тосхиро и Куросаwа ће сурађивати у још 15 филмова. Његова жена, Yōко Yагуцхи, такођер је наступила у једном од његових филмова.

Расхомон, који је премијерно приказан у Токију у аугусту 1950. године, те у којем је Мифуне поново глумио, 10. је септембра 1951. постао изненађујући побједник Златног лава на Венецијанском филмском фестивалу и након тога је приказан у Европи и Сјеверној Америци. Комерцијални и критички успјех тог филма по први пут је отворио Западна филмска тржишта јапанској филмској индустрији, што је пак довело до међународног признања јапанских редатеља. Током 1950-их и раних 60-их, Куросаwа је режирао отприлике један филм годишње, укључујући и велики број врло цијењених филмова као што су Икиру (1952), Севен Самураи (1954) и Yојимбо (1961). Након средине 60-их постао је много мање плодан у погледу стваралаштва, али његова каснија дјела, укључујући и два коначна епа, Кагемусха (1980) и Ран (1985), наставила су освајати награде, укључујући и Златну палму за Кагемусху, мада више у иностранству него у Јапану.

1990. је примио Осцара за животно дјело.[1][2] Умро је у Токију 6. септембра 1998. од посљедица можданог удара. Постхумно је назван "Азијцем вијека" у категорији "Умјетност, литература и култура" у часопису АсианWеек и на ЦНН-у, те га се сматра "једним од [пет] људи који су највише допринијели побољшању Азије у посљедњих 100 година".[3]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
  • Сансхиро Сугата (1943)
  • Тхе Мост Беаутифул (1944)
  • Сансхиро Сугата Парт II ака Јудо Сага 2 (1945)
  • Тхеy Wхо Степ он тхе Тигер'с Таил (1945)
  • Но Регретс фор Оур Yоутх (1946)
  • Оне Wондерфул Сундаy (1946)
  • Дрункен Ангел (1948)
  • Тхе Qуиет Дуел (1949)
  • Страy Дог (1949)
  • Сцандал (1950)
  • Расхомон (1950)
  • Тхе Идиот (1951)
  • Икиру ака То Ливе (1952)
  • Тхе Севен Самураи (1954) (седам самураја)
  • Рецорд оф а Ливинг Беинг ака I Ливе ин Феар (1955)
  • Тхе Тхроне оф Блоод ака Спидер Wеб Цастле (1957)
  • Тхе Лоwер Дептхс (1957)
  • Тхе Хидден Фортресс (1958)
  • Тхе Бад Слееп Wелл (1960)
  • Yојимбо ака Тхе Бодyгуард (1961)
  • Сањуро (1962)
  • Хигх анд Лоw ака Хеавен анд Хелл (1963)
  • Ред Беард (1965)
  • Додесукаден (1970)
  • Дерсу Узала (1975)
  • Кагемусха ака Схадоw Wарриор (1980)
  • Ран (1985)
  • Дреамс ака Акира Куросаwа'с Дреамс (1990)
  • Рхапсодy ин Аугуст (1991)
  • Мададаyо ака Нот Yет (1993)

АМЕРИЧКА ФИЛМСКА АКАДЕМИЈА

  • 1975- Најбољи страни филм Дерсу Узала
  • 1990- Почасни оскар за животно дјело

ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ У БЕРЛИНУ

  • 1959- Најбоља режија Тхе Хидден Фортресс (1959)

БРИТАНСКА ФИЛМСКА АКАДЕМИЈА

  • 1980- Најбоља режија Кагемусха

ФРАНЦУСКА ФИЛМСКА АКАДЕМИЈА

  • 1980- Најбољи страни филм Кагемусха

ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ У КАНУ

  • 1980- Најбољи филм Кагемусха

НАТИОНАЛ БОАРД ОФ РЕВИЕW

  • 1951- Најбоља режија Расхомон
  • 1985- Најбоља режија Ран

УДРУЖЕНЈЕ КРИТИЧАРА НЈУ ЈОРКА

  • 1985- Најбољи страни филм Ран

ВЕНЕЦИЈАНСКИ ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ

  • 1951- Најбољи филм Расхомон
  • 1954- Најбоља режија Седам самураја
  • 1982- Почасна награда за животно дјело

Релевантни чланак

[уреди | уреди извор]

Вањске везе

[уреди | уреди извор]